Тим који учествује у пројекту

Душан Михаиловић

Душан Михаиловић

Душан Михаиловић

Руководилац пројекта NЕЕМО. Руководио је пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја у два пројектна циклуса и бројним домаћим и међународним пројектима везаним за археолошка истраживања палеолитских налазишта у Србији. Члан је Одбора за крас и спелеологију Српске академије наука и уметности и комисије Горњи палеолит Евроазије Међународне уније за праисторију и протоисторију (УИСПП). Био је председник Српског археолошког друштва од 2008. до 2011. године. Управник Одељења за археологију од 2018. године.

Весна Димитријевић

Весна Димитријевић

Весна Димитријевић

Учествовала је у више пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја и другим домаћим и међународним пројектима у оквиру којих је водила археозоолошка и палеонтолошка истраживања. Члан је Одбора за крас и спелеологију Српске академије наука и уметности, Међународног савета за археозоологију (ICAZ Archaeomalacology Working group), Српског археолошког друштва и Српског геолошког друштва. Била је декан Филозофског факултета у Београду између 2009. и 2012. године.

Катарина Богићевић

Катарина Богићевић

Катарина Богићевић

Учествовала је на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја у два пројектна циклуса и бројним националним и међународним пројектима везаним за истраживања палеолитских насеља у Србији и Црној Гори. Члан је Одбора за крас и спелеологију Српске академије наука и уметности и Српског геолошког друштва у коме од 2017. године. године председава Секцијoм за стратиграфију, палеонологију и тектонику. Током рада на пројекту, К. Богићевић ће проучавати остатке малих сисара са свих истраживачких налазишта.

Драженко Ненадић

Драженко Ненадић

Драженко Ненадић

Експерт за плеистоценску биостратиграфију, нарочито за доњо- и средњоплеистоценске мекушце. Бави се стратиграфијом квартарних копнених и водених (флувијалних, лакустринских и палустринских) наслага. Његова главна област интересовања су плеистоценске флувијалне наслаге у северној Србији (Војводини) и корелација тих наслага са наслагама на највишим речним терасама у Подунављу и Поморављу. У оквиру пројекта бавиће се реконструкцијом животне средине на плеистоценским речним терасама у долинама Западне и Јужне Мораве.

Ана Мајкић

Ана Мајкић

Ана Мајкић

Ана Мајкић је докторирала 2017. године на Универзитету у Бордоу на тему појаве модерног понашања у средњем палеолиту источне Европе. Објавила је радове о археолошким налазима из Србије и са Крима у часописима Journal of Archaeological Method and Theory и PLosOne. У оквиру рада на пројекту бави се археолошким материјалом који је релевантан за проучавање еволуције људских когнитивних способности.

Стефан Милошевић

Стефан Милошевић

Стефан Милошевић

Специјалиста за археозоологију крупних сисара. Докторирао је 2016, док је књигу о компетицији између људи и крупних месождера објавио у оксфордској серији монографија BAR (British Archaeological Reports). Учестовавао је у објављивању неколико радова о резултатима истраживања палеолитских налазишта у Србији. Заједно са В. Димитријевић, С. Милошевић ће се бавити тафономомијом остатака фауне са истраживаних налазишта.

Предраг Радовић

Предраг Радовић

Предраг Радовић

Предраг Радовић је завршио основне студије археологије на Филозофском факултету у Београду, а мастер студије на Рударско-геолошком факултету у Београду, где је 2017. године писао и докторске студије. Објавио је, као први аутор, неколико радова о палеоантрополошким налазима из Србије у водећим међународним часописима, укључујући Journal of Human Evolution. П. Радовић ће радити на палеоантрополошким остацима прикупљеним током узорковања, препознавања и ископавања, а биће укључен и у анализу палеонтолошких остатака.

Сенка Плавшић

Сенка Плавшић

Сенка Плавшић

Сенка Плавшић је докторирала на Филозофском факултету у Београду 2022. године. У дисертацији се бавила проучавањем бихевиоралне модерности у просторној организацији станишта. У оквиру програма међууниверзитетске измене део основних студија завршила је на Универзитету у Вајомингу (ментор Р. Кели). Добила је истраживачки грант од фондација Хуго Обермајер захваћајући чему је била у прилици да самостално истражује палеолитско налазиште Меча дупка код Церја. Објавила је резултате истраживања Мече дупке и резултате анализе просторне дистрибуције артефаката у орињасијенском слоју Шалитрене пећине.

Софија Драгосавац

Софија Драгосавац

Софија Драгосавац

Софија Драгосавац је докторирала 2022. године на Филозофском факултету у Београду. У дисертацији се бавила ламинарном технологијом на прелазу из средњег у горњи палеолит на Балкану. Сарађивала је у готово свим новијим истраживањима палеолитских налазишта у Србији и Црној Гори која су предузета последњих година, а ангажована је и у истраживањима на пројекту Стелида на Наксосу. Учествовала је у анализи и објављивању неколоико релевантних чланака, укључујући чланак о просторној анализи артефаката у орињасијенском слоју Шалитене пећине.

ТЕЛЕФОН