Концепт
Проучавања су усмерена на периоде у којима је могло да дође до биолошких и културних интеракција између неандерталаца и модерних људи: прелаз из доњег у средњи палеолит, средњи палеолит и прелаз из средњег у горњи палеолит.
Постоје јаке индиције да је у периоду прелаза из доњег у средњи палеолит (пре 300-200 хиљада година) дошло до контакта између неандерталских популација у југоисточној Европи и хоминина који су пре 400-200 хиљада година насељавали Блиски исток. На то указују остаци из пећинског комплекса Баланица где су нађени артефакти карактеристични за ашело-јабрудијенски комплекс на Блиском истоку. Слично као и на локалитетима на Блиском истоку, и у Баланици су потврђена сведочанства о регуларном коришћењу ватре и експлоатацији ресурса у брдско-планинском окружењу. Све то указује на могућност да је пре 300-200 хиљада година дошло до популационих померања и/или културне трансмисије са Блиског истока. Носиоци ових промена још увек нису познати.
У средњем палеолиту (пре 200-40 хиљада година) Европу су готово искључиво насељавали неандерталци. Недавно је, међутим, утврђено да су се модерни људи појавили у југоисточној Европи (пре 210 хиљада година) и на Блиском истоку (пре 170 хиљада година) већ крајем средњег плеистоцена, што указује на могућност да је између ових популација већ тада дошло до контакта. Поставља се, такође, питање да ли је Балкан у глацијалним периодима представљао рефугијум неандерталских заједница које су у интерглацијалима насељавале северније области.
Период прелаза из средњег у горњи палеолит (пре 50-40 хиљада година) обележила су два догађаја: насељавање модерног човека у Европи и изумирање неандерталаца. С тим у вези намећу се питања: када и којим путем је дошло до експанзије модерних људи и шта је био исход контакта између припадника ове две популације. Најранија сведочанства о присуству модерног човека у Европи забележена су у Бугарској и у Румунији, док су истраживања која су предузета у Србији последњих година указала на различите сценарије прелаза из средњег у горњи палелит у средњој и југоисточној Европи.
Методологија
Проблем интеракција између неандерталаца и модерних људи биће размотрен са аспекта деловања климатских и друштвених фактора који су могли да доведу до привлачења или до потискивања неандерталских заједница у време појаве модерних људи (у питању је тзв. push-pull модел). Овај модел до сада није био примењиван у проучавању културних и демографских промена у најранијој праисторији, упркос чињеници да централни Балкан представља идеално подручје за ову врсту проучавања. Главне природне комуникације на централном Балкану су јасно омеђене брдско-планинским рељефом, па би популациона померања која су уследила након контакта између локалних и новопридошлих заједница требало да буду видљива у хронологији и географској дистрибуцији неандерталских станишта и станишта која су насељавали модерни људи.
Да би се ова питања расветлила, планирано је да се обаве археолошка рекогносцирања и ископавања у две зоне потенцијалних интеракција: у источној и у јужној Србији. Осим ових истраживања, биће обављено прикупљање и анализа узорака и материјала за палеоеколошка испитивања, као и анализе палеоантрополошких и археолошких налаза са ранијих ископавања.
У истраживања ће бити укључени специјалисти из иностранства са којима је већ успостављена сарадња: проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (палеоантрополошке анализе), др Козимо Пост са Универзитета у Тибингену (палеогенетичка испитивања), проф. Норбер Мерсије са Универзитета у Бордоу (датовање методом термолуминисценције и оптичке луминисценције), др Марк Сир из Националног центра за проучавање еволуције човека у Бургосу (палеомагнетско датовање), др Сузан Менцер и проф. Кристофер Милер са Универзитета у Тибингену (седиментолошке анализе) и проф. Хозе Карион са Универзитета у Мурсији (палинолошке анализе).