Део вилице хоминина из Мале Баланице (Joshua Lindal)

NЕЕМО

Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans

NЕЕМО је трогодишњи пројекат који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма ИДЕЈЕ. На пројекту учествују истраживачи са Филозофског и Рударско-геолошког факултета у Београду, и бројни сарадници из земље и иностранства.

Пројекат је заснован на резултатима новијих истраживања палеолита на централном Балкану, где су пронађени први остаци неандерталаца у региону и најстарији остаци хоминина у источној Европи. Истраживања на централном Балкану су омогућила проучавање интеракције између неандерталаца и модерних људи током читавог периода у коме су припадници две популације могли да коегзисtирају (пре 300-40 хиљада година).

Препознајући ове јединствене околности, примењујући најмодерније методе, NEEMO ће настојати да пружи одговоре на нека од кључних питања у раној европској праисторији: колико је контакт са неандерталцима могао да утиче на коначно уобличавање модерног понашања и колико је појава модерног човека могла да утиче на изумирање неандерталаца.

Вести

Први састанак сарадника на пројекту „Neanderthal and Early Modern Human Interactions in the Central Balkans“ (NЕЕМО) одржан је преко Zоом платформе 7. фебруара 2022. године

Извештај са првог састанка

Дентални остаци неандерталаца из Велике Баланице

Откриће најстаријих фосила неандерталаца у Србији

У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двема неандерталским индивидуама (одрасла и дете). Зуби су датовани на пре око 300 хиљада година, што их чини најстаријим фосилима неандерталца (Homo neanderthalensis) у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2006. године. Резултати истраживања су објављени у часопису Journal of Human Evolution.

Саопштење за јавност од 28.03.2022.

Културне везе између Леванта и Балкана у раном средњем плеистоцену

У пећинама Велика и Мала Баланица у Сићеву код Ниша нађени су бројни камени артефакти, остаци неандерталаца и плеистоценске фауне који потичу из периода пре 300-240 хиљада година. Археолошки налази из Велике и Мале Баланице указују на културну повезаност популација које су насељавале Балкан и Блиски исток пре више од 240 хиљада година, у време када су људи почели регуларно да користе ватру и праве стандардизовано оруђе за обраду коже и крзна. Резултати истраживања су објављени у часопису Journal of Human Evolution.

Саопштење за јавност од 21.01.2022.

Мала Баланица – окресане камене алатке

ТЕЛЕФОН